otokpiwa

Sve više i mi izgledamo i ponašamo se kao Japanci. Konstantno se smijuljimo, sortiramo smeće, ne gazimo po travi već samo po za to predviđenim kamenčićima, meni je kosa od vlage izgubila volumen, pa mi je frizura tećasta, jedemo u tragovima, kimamo glavama, pijemo do pred zadnji vlak (u 11 sati)... Jedino je Znamenitom problem što ga stalno češka glava, a tu i tamo ju u i udari.

Danas je Shinkasen imao premijeru u našim životima. Divno vozilo! Tom brzinom brzo se i spava, pa sam odvalila par puta po 10 minuta pravedničkog sna i sada sam orna i žilava. Od Tokya do Kyota grad prestane tek na nekoliko jaraka gdje je bilo ili jako veliko blato ili je posađena riža sa šumarkom. Drugo je sve - grad.

Investirat ćemo u "selfie šćap" - teleskopski štap sa kukom na jednom kraju u koju je uhvaćen mobitel. Samo ime govori čemu služi. Valja usporediti donje slike: japanski dvojac bezbrižno i sa lakoćom pozira, a nas dvoje se polomili da stanemo u kadar.



Kyoto je prava meka tradicije. Tolika je meka da je i centralna stanica tradicionalna (Hiroshi Hara). Pregolema je, tako da smo tradiciju shvatili tek kad smo se eskalatorima popeli na jedanaesti, ali ne i posljednji kat i pročitali na tabli tamo montiranoj.

Od sutra rano dizanje i sistematsko razgledavanje!